1Tada Satan ustade na Izraela i potae Davida da izbroji Izraelce. 2Kralj ree Joabu i narodnim knezovima: "Idite, izbrojte Izraelce od Beer ebe pa do Dana, onda se vratite i kaite mi koliko ih je na broju." 3Joab ree: "Neka Jahve dade svome narodu jo sto puta ovoliko koliko ga je sada! Nisu li, moj gospodaru kralju, svi oni sluge mome gospodaru? Zato trai to moj gospodar? Zato da bude na krivicu Izraelu?" 4Ali kraljeva rije bijae jaa od Joabove. Tako je Joab otiao i poeo obilaziti sav Izrael, a onda se, najposlije, vrati u Jeruzalem. 5Joab dade Davidu popis naroda; Izraelaca bijae milijun i sto tisua ljudi vinih mau, a Judejaca etiri stotine i sedamdeset tisua vinih mau. 6Ali nije pobrojio meu njima ni Levijeva ni Benjaminova plemena, jer je Joabu bila odvratna kraljeva zapovijed. 7Bilo je to mrsko i u Bojim oima, pa Bog udari Izraela. 8David ree Bogu: "Veoma sam sagrijeio to sam to uinio. Ali oprosti krivicu svome sluzi jer sam vrlo ludo radio!" 9Jahve ree Davidovu vidiocu Gadu: 10"Idi i kai Davidu: 'Ovako veli Jahve: Troje stavljam preda te; izaberi sebi jedno od toga da ti uinim!'" 11Doavi k Davidu, Gad mu ree: "Ovako veli Jahve: 'Biraj sebi 12ili glad za tri godine, ili da tri mjeseca bjei pred neprijateljima i ma tvojih neprijatelja da te stie, ili da tri dana Jahvin ma i kuga bude na zemlji i Jahvin aneo da ubija po svim izraelskim krajevima.' Sada promisli i gledaj to da odgovorim onome koji me poslao!" 13David ree Gadu: "Na velikoj sam muci! Ah, neka padnem u Jahvine ruke, jer je veliko njegovo milosre, a u ljudske ruke da ne zapadnem!" 14Tako je Jahve poslao kugu na Izraela te pomrije sedamdeset tisua Izraelaca. 15Bog je poslao anela na Jeruzalem da ga istrebljuje; a kad je poeo istrebljivati, pogledao je Jahve i saalilo mu se zbog zla, pa je rekao anelu zatorniku: "Dosta je sada, spusti ruku!" Jahvin je aneo stajao kraj gumna Jebusejca Ornana. 16David, podigavi oi, vidje Jahvina anela kako stoji izmeu zemlje i neba drei u ruci isukan ma koji je podigao na Jeruzalem, i on pade niice sa starjeinama obuenim u kostrijet. 17David ree Bogu: "Nisam li ja zapovjedio da se izbroji narod? Ja sam, dakle, onaj koji sam sagrijeio i grdno zlo nainio, a to uinie te ovce? Jahve, Boe moj, neka tvoja ruka doe na me i na moju obitelj, a ne na taj narod da ga pomori!" 18Tada Jahvin aneo ree Gadu da kae Davidu neka uzie i neka podigne rtvenik Jahvi na gumnu Jebusejca Ornana. 19David je otiao po rijei koju mu je Gad rekao u Jahvino ime. 20A Ornan, okrenuvi se, opazi anela, a njegova se etiri sina sakrie. Ornan je vrhao penicu. 21Uto doe David do Ornana, a on, pogledavi i opazivi Davida, doe s gumna i pokloni se Davidu licem do zemlje. 22Tada David ree Ornanu: "Daj mi to gumno da sagradim na njemu rtvenik Jahvi; za potpunu cijenu daj mi ga da bi prestao pomor u narodu!" 23Ornan odgovori Davidu: "Neka ga uzme i neka ini moj gospodar kralj to je dobro u njegovim oima; evo, dajem ti goveda za paljenice, i mlatilice za drva, i penicu za prinosnicu; sve ti to poklanjam." 24Kralj David ree Ornanu: "Ne, nego hou da kupim u tebe i da platim, jer neu da prinosim Jahvi to je tvoje, da prinosim paljenice koje su mi poklonjene." 25I David dade Ornanu za ono mjesto est stotina zlatnih ekela na mjeru. 26Tada sagradi ondje rtvenik Jahvi i prinese paljenice i priesnice; a kad je prizvao Jahvu, on ga uslia spustivi oganj s neba na rtvenik za paljenice. 27Jahve zapovjedi anelu da vrati ma u korice. 28U ono vrijeme, vidjevi da ga je Jahve usliio na gumnu Jebusejca Ornana, David poe prinositi rtve ondje. 29Jahvino prebivalite, koje je napravio Mojsije u pustinji, i rtvenik za paljenice bio je u to vrijeme na uzvisini u Gibeonu. 30David nije mogao ii k njemu da trai Boga jer ga je bio spopao strah od maa Jahvina anela.