1Ako poe u rat na svoje neprijatelje te vidi konje, kola i narod brojniji od sebe, ne boj ih se! Ta s tobom je Jahve, Bog tvoj, koji te izveo iz zemlje egipatske. 2Prije boja neka sveenik istupi i govori narodu. 3Neka im kae: 'uj, Izraele! Danas polazite u boj na neprijatelje svoje. Neka vam srca ne klonu! Ne plaite se! Ne bojte se! Ne drite pred njima! 4Ta Jahve, Bog va, ide s vama da se bori za vas protiv vaih neprijatelja i da vas spasi.' 5Potom neka narodu progovore nadglednici: 'Ima li koga da je sagradio novu kuu a nije se u nju uselio? Neka se vrati kui svojoj da ne pogine u boju pa da se tko drugi u nju ne useli. 6Ima li koga da je zasadio vinograd a jo ga nije brao? Neka se vrati domu svome da u boju ne pogine te da mu drugi roda ne obere. 7Ima li koga da se zaruio a nije se oenio? Neka se vrati domu svome da u boju ne pogine te da mu tko drugi zarunice ne odvede.' 8Neka nadglednici nastave te narodu kau: 'Tko se boji i kome srce trne, neka se vrati domu svome da ne trne srce njegovoj brai kao njemu.' 9Kad nadglednici zavre govor narodu, neka vojni zapovjednici stanu na elo naroda. 10Kada doe pod koji grad da na nj navali, najprije mu ponudi mir. 11Ako ti odgovori mirom i otvori ti vrata svoja, sav narod to se nae u njemu podvrgni tlaki neka za te radi. 12Ali ako odbije tvoj mir i zarati s tobom, opsjedni ga. 13Kad ti ga Jahve, Bog tvoj, preda u ruke, sve njegove mukarce pobij otrim maem! 14A ene, djecu, stoku, sve to bude u gradu - sav plijen - uzmi sebi i uivaj plijen od svojih neprijatelja to ti ga daje Jahve, Bog tvoj. 15Tako ini sa svim gradovima koji budu vrlo daleko od tebe, koji ne budu gradovi ovih naroda odavde. 16U gradovima onih naroda koje ti Jahve, Bog tvoj, preda u batinu nita ne ostavljaj na ivotu 17nego ih udari 'heremom' - kletim unitenjem: Hetite i Amorejce, Kanaance i Periane, Hivijce i Jebusejce, kako ti je Jahve, Bog tvoj, naredio, 18tako da vas ne naue initi sve one odvratnosti to ih ine svojim bogovima te da ne sagrijeite protiv Jahve, Boga svoga. 19Kad navali na kakav grad pa ga moradne dugo opsjedati da ga osvoji, nemoj unitavati njegovih stabala zasijecajui u njih sjekirom. Moe im jesti plod, a nemoj ih sjei. Jer poljska stabla nisu ljudi da bi ispred tebe mogla bjeati u utvrdu. 20Jedino stabla za koja zna da nisu voke moe nititi; njih moe sjei i od njih praviti naprave za opsadu grada koji je u ratu protiv tebe dok ne padne.