1Onda uoe u Ekbatanu i pooe prema kui Raguelovoj. Sara im doe u susret, pozdravi ih i oni nju pozdravie, pa ih ona uvede u kuu. 2Raguel ree Edni, svojoj eni: "Kako li je ovaj samo nalik na Tobita, moga roaka!" 3Raguel ih zapita: "Odakle ste, brao?" Odgovorie mu: "Mi pripadamo Naftalijevim sinovima koji su bili prognani u Ninivu." 4Kaza im on: "Poznajete li Tobita, brata naega?" Oni odgovorie: "Poznajemo ga." 5Onda ih upita: "Je li dobro s njime?" Oni odgovorie: "iv je i dobro je." Tobija nadoda: "To je moj otac." 6Nato ga Raguel zagrli, poljubi ga suznih oiju i blagoslovi ga udei se: "Ti si dakle sin onoga plemenitog i dobrog ovjeka." Doznavi da je Tobit izgubio vid, raalosti se i zaplaka. 7I ena mu Edna i ki Sara zaplakae i primie ih spremno. 8Potom zaklae ovna i pripremie jela u izobilju. 9Tobija kaza Rafaelu: "Brate Azarja, govori o onome o emu si mi pripovijedao na putu." 10Aneo prozbori o tom s Raguelom, a on e Tobiji: "Jedi, pij i budi veseo, jer tebi pripada moja ki. Ipak ti moram otkriti istinu: 11ve bijah svoju ker dao sedmorici, ali kad joj se pribliie, svi nou pomrijee. Ali ti sada budi veseo." 12Tobija odgovori: "Neu nita okusiti dok se ne odluite i ne izvrite to treba." Nato mu Raguel kaza: "Uzmi je od ovoga asa po pravdi: ti si njezin brat i ona pripada tebi. Milosrdni Bog neka vam udijeli sreu." 13Zatim pozva Saru, svoju ker; uzevi je za ruku, dade je kao zarunicu Tobiji govorei: "Evo, uzmi je prema Mojsijevu zakonu i odvedi je k svome ocu." I blagoslovi ih. 14Onda pozva Ednu, enu svoju. Dohvativi list, napisa ugovor i udari peat. Potom poee blagovati. 15Nakon toga pozva Raguel Ednu, enu svoju, i ree joj: "Sestro, pripremi drugu sobu i uvedi je." 16Ona uradi kako joj je zapovjedio i uvede je. Ki zaplaka. 17Vidjevi suze svoje keri, kaza joj: "Budi hrabra, kerko: Gospodar neba i zemlje neka te nagradi milou za tvoju bol. Budi hrabra, kerko!"