1Jahve ree Mojsiju: 2"Meni posvetite svakoga prvoroenca! Prvenci materina krila kod Izraelaca, i od ljudi i od ivotinja, meni pripadaju!" 3A onda Mojsije ree narodu: "Sjeajte se ovoga dana u koji ste izbavljeni iz Egipta, iz kue ropstva, jer vas Jahve izbavi odande svojom jakom miicom. Ukvasani kruh neka se ne jede! 4Ovoga dana mjeseca Abiba vae je izbavljenje. 5Stoga: kad te Jahve uvede u zemlju Kanaanaca, Hetita, Amorejaca, Hivijaca i Jebusejaca, za koju se zakleo tvojim precima da e ti je dati - zemlju kojom tee med i mlijeko - ovoga mjeseca obavi ovakav obred: 6sedam dana jedi nekvasan kruh, a sedmoga dana neka se slavi svetkovina u ast Jahvi. 7Sedam dana neka se jede nekvasan kruh; ukvasanog kruha neka ne bude kod tebe; i neka se nigdje ne vidi kvasac na tvome podruju. 8Svome sinu toga dana objasni: to je za ono to mi je Jahve uinio kad sam se iz Egipta izbavio. 9Neka ti bude kao znak na tvojoj ruci i kao opomena na tvome elu: da Jahvin zakon bude uvijek na tvojim ustima. Jer te rukom jakom Jahve izbavio iz Egipta. 10Ovaj propis vrite svake godine u odreeno vrijeme." 11"A kada te Jahve dovede u zemlju Kanaanaca - kako vam se zakle, tebi i tvojim ocima - i kada ti je preda, 12ustupajte Jahvi prvoroence materinjega krila, a tako i sve prvine to ih tvoja stoka dade - svako muko pripada Jahvi! 13Svaku prvinu magaradi otkupi janjetom ili jaretom. Ako je ne otkupi, slomi joj vrat. A svakoga prvoroenca izmeu svoje djece otkupi. 14Kad te sin tvoj sutra zapita: to znai to? - odgovori mu: Rukom jakom izvede nas Jahve iz Egipta, iz kue ropstva. 15Kako je faraon postao tvrdokoran pa nas nije htio pustiti, Jahve je poubijao sve prvoroence u zemlji egipatskoj: prvoroence ljudi i prvine stoke. Eto zato Jahvi rtvujem svaku muku prvinu materinjega krila, a svakoga prvoroenca od svojih sinova otkupljujem. 16Neka ti to bude kao znak na tvojoj ruci i kao znamenje posred ela da nas je rukom jakom Jahve izbavio iz Egipta." 17Kad je faraon dopustio da narod ode, Bog ih nije poveo prema filistejskoj zemlji, iako je onuda bilo najblie. Bog je, naime, rekao: "Mogao bi se narod predomisliti i vratiti u Egipat kad vidi ratovanje." 18Stoga Bog povede narod zaobilaznim putem, kroz pustinju prema Crvenome moru. Izraelci su napustili zemlju egipatsku naoruani od glave do pete. 19Mojsije ponese sa sobom Josipove kosti. Jer Josip bijae zakleo Izraelce rijeima: "Bog e se zacijelo za vas zauzeti. Tada i moje kosti odavde ponesite sa sobom!" 20Krenuvi iz Sukota, utabore se u Etamu, na kraju pustinje. 21Jahve je iao pred njima, danju u stupu od oblaka da im put pokazuje, a nou u stupu od ognja da im svijetli. Tako su mogli putovati i danju i nou. 22I nije ispred naroda nestajao stup od oblaka danju ni stup od ognja nou.