1Ostarje Izak, vid mu se oinji gasio. Zato zovne svoga starijeg sina Ezava i ree mu: "Sine!" On mu odgovori: "Evo me!" 2A on nastavi: "Vidi, ostario sam, a ne znam dana svoje smrti. 3Zato uzmi svoju opremu, svoj tobolac i luk, pa idi u pustaru i ulovi mi divljai. 4Onda mi pripremi ukusan obrok, kako volim, te mi ga donesi da blagujem, pa da te mognem blagosloviti prije nego umrem." 5Rebeka je sluala dok je Izak govorio svome sinu Ezavu, i kad je Ezav otiao u pustaru da ulovi divljai svome ocu, 6Rebeka ree svome sinu Jakovu: "Upravo sam ula kako tvoj otac govori tvome bratu Ezavu: 7'Donesi mi divljai te mi priredi ukusan obrok da blagujem pa da te pred licem Jahvinim blagoslovim prije nego umrem.' 8A sad, sine moj, posluaj me i uini kako ti naredim. 9Otii k stadu i odande mi donesi dva lijepa kozleta, a ja u od njih prirediti ukusan obrok tvome ocu, kako on voli. 10Onda ti donesi svome ocu da jede te tebe mogne blagosloviti prije nego umre." 11Ali Jakov odgovori svojoj majci Rebeki: "E, ali moj je brat Ezav runjav, a ja sam bez dlaka! 12Moda me se moj otac dotakne te u u njegovim oima ispasti varalicom i na se svaliti prokletstvo, a ne blagoslov." 13Ali njegova mu majka odgovori: "Sine moj, tvoje prokletstvo neka padne na mene! Samo ti mene posluaj, otii i donesi!" 14Ode on, nae i donese svojoj majci, a njegova majka priredi ukusan obrok, kako je njegov otac volio. 15Potom Rebeka uzme najljepe odijelo svoga starijeg sina Ezava to je u kui imala, pa u nj odjene svoga mlaeg sina Jakova. 16U kou kozleta zamota mu ruke i goli dio vrata. 17Stavi zatim ukusan obrok i kruh to ga je pripravila na ruke svoga sina Jakova. 18Ode on k ocu i ree: "Oe!" On odgovori: "Evo me. Koji si ti moj sin?" 19A Jakov odgovori svome ocu: "Ja sam Ezav, tvoj prvoroenac; uinio sam kako si mi rekao. Sad ustaj, sjedi pa jedi moje lovine, da me onda mogne blagosloviti." 20Izak upita svoga sina: "Kako si tako brzo uspio, sine moj?" On odgovori: "Jer mi je Jahve, Bog tvoj, bio milostiv." 21Potom Izak ree Jakovu: "Primakni se, sine moj, da opipam jesi li ti zbilja moj sin Ezav ili nisi." 22Jakov se primakne k svome ocu Izaku, koji ga opipa i ree: "Glas je Jakovljev, ali su ruke Ezavove." 23Nije ga prepoznao jer su mu ruke bile runjave kao i ruke njegova brata Ezava. Kad ga je htio blagosloviti, 24upita jo jednom: "Jesi li ti zaista moj sin Ezav?" Odgovori on: "Jesam." 25Potom ree Izak: "Stavi preda me da blagujem lovine svoga sina pa da te blagoslovi dua moja." Jakov ga poslui pa je jeo. Zatim mu donese i vina, pa je pio. 26Poslije toga ree mu njegov otac Izak: "Primakni se, sine moj, i poljubi me!" 27Kad se primae i poljubi ga, Izak osjeti miris njegove odjee pa ga blagoslovi: "Gle, miris sina mog nalik je mirisu polja koje Jahve blagoslovi. 28Neka ti Bog daje rosu s neba i rodnost zemlje: izobilje ita i mladoga vina. 29Narodi ti sluili, plemena ti se klanjala! Braom svojom gospodari, nek sinci majke tvoje pred tobom padaju! Proklet bio tko tebe proklinje; blagoslovljen tko te blagoslivlje!" 30Tek to se Jakov udaljio od svoga oca Izaka - poto je Izak podijelio blagoslov Jakovu - njegov brat Ezav doe iz lova. 31I on priredi ukusan obrok i donese ga svome ocu. I ree svome ocu: "Ustani, oe moj, i blaguj od lovine svoga sina da me onda mogne blagosloviti!" 32A njegov ga otac Izak zapita: "Tko si ti?" On odgovori: "Ja sam tvoj prvoroenac Ezav!" 33Izak se silno prepadne: "Pa tko je onda bio onaj to je divljai ulovio i meni ve donio? Blagovao sam je prije nego si ti doao; onoga sam blagoslovio i blagoslovljen e ostati." 34Kad je Ezav uo rijei svoga oca, kriknu glasno i gorko zaplaka pa ree svome ocu: "I mene blagoslovi, oe!" 35A on odvrati: "Brat tvoj doe na prijevaru i odnese tvoj blagoslov." 36"Zato valjda to mu je ime Jakov, dvaput me ve prevario", ree Ezav. "Oduzeo mi prvorodstvo, a sad mi evo oduze i blagoslov." Onda doda: "Zar za me nisi sauvao nikakva blagoslova?" 37Izak odgovori Ezavu: "Njega sam ve postavio za tvoga gospodara; njemu sam svu njegovu brau predao za sluge; itom sam ga i vinom opskrbio. A to sad za te mogu uiniti, sine moj?" 38Ezav odgovori svome ocu: "Zar ti, oe, raspolae samo jednim blagoslovom? Blagoslovi i mene, oe moj!" Ezav jecae na sav glas. 39Tada otac njegov Izak progovori i ree: "Daleko od plodna tla dom tvoj e biti, daleko od rose s neba. 40Od maa svoga e ivjeti, brata svoga e sluiti. Ali jednom, kada se pobuni, jaram e njegov stresti sa svog vrata." 41Ezav zamrzi Jakova zbog blagoslova kojim ga je otac njegov blagoslovio pa ree u sebi: "im dou dani alosti za mojim ocem, ubit u ja svoga brata Jakova." 42Kada su Rebeki javili te rijei to ih je izrekao njezin stariji sin Ezav, zovne ona svoga mlaeg sina Jakova te mu ree: "Pazi! Brat ti se Ezav nosi milju kako e te ubiti. 43Ali ti, sine moj, posluaj mene: odmah bjei mome bratu Labanu u Haran. 44Ostani kod njega neko vrijeme, dok bijes brata tvoga na te jenja, 45dok se srdba brata tvoga odvrati od tebe te on zaboravi to si mu uinio. Ja u onda po te poslati i odande te dovesti. Zato da vas obojicu izgubim u jedan dan!" 46Potom Rebeka ree Izaku: "Moj mi je ivot dosadio zbog ovih ena Hetitkinja. Ako se i Jakov oeni kojom kao to su ove uroenice, Hetitkinjom, to e mi onda ivot!"