1Dina, ki koju je Lea rodila Jakovu, izie da posjeti neke ene onoga kraja. 2Opazi je Hivijac ekem, sin Hamora, poglavice kraja, pa je pograbi i na silu s njom lee. 3Njegovo srce prione za Dinu, Jakovljevu ker, i on se u djevojku zaljubi. Nastojao je pridobiti djevojino srce. 4ekem je govorio i svom ocu Hamoru: "Onu mi djevojku uzmi za enu!" 5Jakov sazna da je ekem obeastio njegovu ker Dinu. Ali kako su njegovi sinovi bili uz blago na polju, Jakov nije poduzimao nita dok oni ne dou. 6Uto doe k Jakovu ekemov otac Hamor da se s njim sporazumije, 7upravo kad su se Jakovljevi sinovi vraali iz polja. Kad su uli vijest, ljudi su bili ojaeni i vrlo ljuti. to je ekem uinio - legavi s Jakovljevom keri - u Izraelu je bila sramota. To se nije smjelo trpjeti. 8Hamor im ree. "Moj se sin ekem svom duom zaljubio u vau ker. Dajte mu je za enu! 9Oprijateljite se s nama: dajite nam svoje keri, a nae keri uzimajte sebi! 10Tako moete ivjeti meu nama; zemlja je pred vama da se naselite, u njoj se slobodno kreete i stjeete imovinu!" 11Potom ekem ree njezinu ocu i njezinoj brai: "Da naem milost u vaim oima, dat u vam to zatraite. 12Traite od mene koliko hoete: sve to god zapitate dat u, samo mi dajte djevojku za enu." 13Jakovljevi sinovi odgovore ekemu i njegovu ocu Hamoru - govorili su s prijevarom jer je obeastio njihovu sestru Dinu - 14te im rekoe: "Ne moemo pristati da svoju sestru damo ovjeku koji nije obrezan, jer bi to za nas bila sramota. 15Jedino emo je dati ako postanete kao i mi, ako obreete sve svoje mukarce. 16Onda vam moemo davati svoje keri i uzimati vae sebi, s vama se naseliti i biti jedan rod. 17A ako ne pristajete na obrezanje, uzet emo svoju ker i otii." 18Hamoru i ekemu, Hamorovu sinu, njihov se zahtjev uini povoljan. 19Mladi nije asio da zahtjev izvri, jer je eznuo za Jakovljevom keri; a bio je najuvaeniji od svih u oevu domu. 20Tako Hamor i njegov sin ekem dou u svoje gradsko vijee i obrate se svojim sugraanima ovako: 21"Ovaj je svijet prijazan; neka se meu nama u zemlji nasele; neka se po njoj slobodno kreu; ima dosta prostora u zemlji za njih; moemo uzimati njihove keri sebi za ene, a njima davati svoje. 22No ljudi e pristati da meu nama ive i s nama budu jedan rod samo ako se svi nai mukarci obreu kao to su oni obrezani. 23Zar tako ne bi stoka koju su stekli, sve njihovo blago - bilo nae? Pristanimo, pa neka se meu nama nasele!" 24Svi odrasli mukarci koji imaju pravo izai na gradska vrata posluae Hamora i njegova sina ekema, pa bude obrezan svaki mukarac - svaki koji ima pravo izai na gradska vrata. 25A treega dana, dok su oni jo bili u bolovima, dva Jakovljeva sina, imun i Levi, Dinina braa, pograbe svaki svoj ma i nesmetano dou u grad te poubijaju sve mukarce. 26Sasijeku maem Hamora i njegova sina ekema, uzmu Dinu iz ekemove kue i odu. 27Ostali Jakovljevi sinovi dou na ubijene i opustoe grad to je njihova sestra bila obeaena. 28to je bilo krupne i sitne stoke i magaradi, u gradu i u polju, otjeraju; 29opljakaju sva njihova dobra, a svu im djecu i ene - sve to je bilo po kuama - odvedu u roblje. 30Jakov ree imunu i Leviju: "Uveli ste me u nepriliku omrazivi me stanovnicima zemlje, Kanaancima i Perianima. Ako se ujedine protiv mene i napadnu me, dok je nas ovako malo na broj, istrijebit e me s mojim domom." 31Oni odgovore: "Zar da prema naoj sestri postupaju kao prema kakvoj bludnici?"