1Kad hou Izraela lijeiti, otkriva se bezakonje Efrajimovo i zloa Samarije; prijevarom se bave oni: tat u kuu provaljuje, a vani napadaju razbojnici. 2I u srcu svome oni ne kau da ja pamtim svu zlopakost njihovu! Ali djela su ih njihova sad opkolila, pred licem mojim ona stoje. 3Svojom zloom razveseljuju kralja, a knezove podlou svojom. 4Svi su oni preljubnici, kao pe su raarena koju pekar vie ne potpaljuje kad zamijesi tijesto pa dok ne ukisne. 5U dan kralja naega knezovi oboljee od estine vina, a on ruku prua pijanima. 6U zavjeri srce im se ari poput pei; svu no njihova jarost drijema, ujutru se razgara k'o plam ognjeni; 7poput pei svi se raspalili te prodiru svoje suce. Padoe svi njihovi kraljevi, a nijedan od njih zazvao me nije.

8Efrajim se mijea s narodima, Efrajim je pogaa to je ne prevrnue. 9Tuinci prodiru snagu njegovu, a on toga i ne zna! Sjedine mu pobijelie glavu, a on toga i ne zna! 10Naprasitost Izraelova protiv njih samih svjedoi; i oni se ne vraaju Jahvi, Bogu svome, i uza sve to oni ga ne trae! 11Efrajim je kao golubica plaha i bez razuma; oni pozivaju Egipat, idu u Asiriju. 12Kamo god otili, na njih u razapeti svoju mreu, oborit u ih kao ptice nebeske, za njihovu ih kazniti zlou. 13Teko njima jer od mene odbjegoe! Propast na njih jer se pobunie protiv mene! Otkupit' ih hou, a oni protiv mene lau. 14Oni me ne prizivlju iz srca kada kukaju na svojim leajima; razdiru svoje lice zbog ita i mota, ali protiv mene se bune. 15Dok sam im ja miicu krijepio, oni su zlosti smiljali protiv mene! 16Okreu se prema nitavostima, oni su poput varljiva luka. Poradi razbjenjela jezika knezovi e im od maa pasti, bit e im to na ruglo u zemlji egipatskoj!