1Job progovori i ree: 2"Ta dokle ete muit' duu moju, dokle ete me rijeima satirat'? 3Ve deseti put pogrdiste mene i stid vas nije to me zlostavljate. 4Pa ako sam zastranio doista, na meni moja zabluda ostaje. 5Mislite li da ste me nadjaali i krivnju moju da ste dokazali? 6Znajte: Bog je to mene pritisnuo i svojom me je on stegnuo mreom. 7Viem: 'Nasilje!' - nema odgovora; vapijem - ali za me pravde nema. 8Sa svih strana put mi je zagradio, sve staze moje u tminu zavio. 9Slavu je moju sa mene skinuo, sa moje glave strgnuo je krunu. 10Podsijeca me odasvud te nestajem; k'o drvo, nadu mi je iupao. 11Raspalio se gnjev njegov na mene i svojim me dri neprijateljem. 12U bojnom redu pristiu mu ete, putove proti meni nasipaju, odasvud moj opkoljavaju ator. 13Od mene su se udaljila braa, otuili se moji poznanici. 14Nestade blinjih mojih i znanaca, gosti doma mog zaboravie me. 15Slukinjama sam svojim kao stranac, neznanac sam u njihovim oima. 16Slugu zovnem, a on ne odgovara i za milost ga moram zaklinjati. 17Mojoj je eni dah moj omrznuo, gadim se djeci vlastite utrobe. 18I deranima na prezir tek sluim, ako se dignem, rugaju se meni. 19Pouzdanicima sam svojim mrzak, protiv mene su oni koje ljubljah. 20Kosti mi se za kou prilijepie, osta mi jedva koa oko zuba. 21Smilujte mi se, prijatelji moji, jer Boja me je ruka udarila. 22Zato da me k'o Bog sam progonite, zar se niste moga nasitili mesa? 23O, kad bi se rijei moje zapisale i kad bi se u mjed tvrdu urezale; 24kad bi se eljeznim dlijetom i olovom u spomen vjean u stijenu uklesale! 25Ja znadem dobro: moj Izbavitelj ivi i posljednji e on nad zemljom ustati. 26A kad se probudim, k sebi e me dii: iz svoje u puti tad vidjeti Boga. 27Njega ja u kao svojega gledati, i oima mojim nee biti stranac: za njime srce mi ezne u grudima. 28Kad kaete: 'Kako emo ga goniti? Koji emo razlog protiv njega nai?', 29maa tad se bojte: grijehu ma je kazna. Saznat ete tada da imade suda!"