1Zato se bune narodi, zato puci ludosti snuju? 2Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rote protiv Jahve i Pomazanika njegova: 3"Skrimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!" 4Smije se onaj to na nebu stoluje, Gospod im se podruguje. 5Tad im veli u svom gnjevu, estinom ih on zbunjuje: 6"Ta ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom." 7Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi ree: "Ti si sin moj, danas te rodih. 8Zatrai samo, i dat u ti puke u batinu, i u posjed krajeve zemaljske. 9Vladat e njima palicom gvozdenom i razbit ih kao sud lonarski." 10Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski. 11Sluite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu, 12da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdba njegova. Blago svima koji se njemu utjeu!