1Zborovoi. Po napjevu "Ne pogubi!" Davidov. Miktam. 2Zar doista krojite pravdu, vi moni, zar sudite pravo, sinovi ljudski? 3Ne, ve bezakonje smiljeno inite, po zemlji vam ruke dijele nepravde. 4Na krivu su putu bezboci od krila majina, na krivu su putu laci od utrobe. 5U njima je otrov kao u zmije, kao u ljutice to ui zaepljuje 6da glas arobnjakov ne uje ni glas bajaa vjeta bajanju. 7O Boe, polomi im zube u ustima; razbij, o Jahve, eljusti laviima! 8K'o vode to hitro otjeu neka se razliju, k'o zgaena trava neka se osue. 9Nek' budu k'o pu koji se puu' rastoi, k'o pometnut plot nek' sunca ne vide. 10Prije nego vam kotlovi trnje osjete, dok je zeleno, neka ga vihor odnese. 11Radostan e biti pravednik kad ugleda odmazdu, noge e prati u krvi zlotvora. 12I rei e ljudi: "Pravednik plod svoj ima! Jo ima Boga da sudi na zemlji!"