1Podigoh oi i vidjeh. I gle: etiri roga. 2Upitah anela koji je govorio sa mnom: "to je ovo?" On mi odgovori: "To su rogovi koji su raznijeli Judu, Izraela i Jeruzalem." 3Onda mi Jahve pokaza etiri kovaa. 4A ja upitah: "to su doli ovi raditi?" On mi odgovori: "Ono su rogovi koji su raznijeli Judu te se nitko vie ne usuuje dii glavu; a ovi su doli da ih zastrae i da slome rogove narodima koji podizahu rog na zemlju Judinu kako bi je raznijeli." 5Podigoh oi i vidjeh. I gle: ovjek, a u ruci mu mjerako ue. 6Upitah ga: "Kamo ide?" Odgovori mi: "Da izmjerim Jeruzalem i da vidim koliko je irok a koliko dug." 7I gle, aneo koji je govorio sa mnom stajae nepomino, a drugi mu izie u susret 8i ree mu: "Tri, reci onome mladiu ovako: Jeruzalem e biti kao otvoren grad radi mnotva ljudi i stoke koji e biti u njemu. 9A ja u mu - rije je Jahvina - biti ognjen zid unaokolo i Slava njegova sred njega." 10"Hej! Hej! Bjeite iz zemlje sjeverne" - rije je Jahvina - "jer u sva etiri vjetra nebeska razasuo sam vas" - rije je Jahvina! 11"Hej, Sione, koji ivi kod keri babilonske, spasi se!" 12Ovako govori Jahve nad Vojskama, ija me Slava izaslala k narodima koji su vas opljakali: "Tko vas dira, dira mi zjenicu oka. 13Gle, ruku diem na njih da plijenom budu svojim robovima." Znat ete tako da me posla Jahve nad Vojskama! 14"Klii i raduj se, keri sionska, jer evo, dolazim usred tebe prebivat' - rije je Jahvina. 15U onaj dan mnogi e narodi uz Jahvu prionuti i bit e narod moj, a ja u prebivati usred tebe." Znat e tako da me tebi posla Jahve nad Vojskama. 16I Judeja e biti batina Jahvina, njegov dio u Svetoj zemlji, i on e opet izabrati Jeruzalem. 17Tiho, ljudi svi, pred Jahvom, jer, evo, on ustaje iz svetoga Prebivalita svojega!